Tokio Hotel the mistake: Worst you ever make

Kada TH zapocne svoju Welcome To Humanoid City turneju dugacku 32 koncerta, na mestima kao sto su Olimpijski Stadion u Moskvi, Barseloni, Parizu, Madridu, Rimu i (za sada) samo dva grada u Nemackoj, u Oberhausenu i Hamburgu (26. i 28. Februar) to je znak da su ova cetiri skolska drugara iz Magdeburga, Nemacka, sa svojim melanholicnim glam-rock stilom, postali prave zvezde svetskih razmera.

Dvadesetogodisnji blizanci, pevac Bill Kaulitz i gitarista Tom Kaulitz, popricali su posle ekskluzivnog photoshoot- za GQ sa nasim reporterima o svojim individualnim stilovima, kao i o borbi za postovanje koja ih ceka u moru mladih izvodjaca, i na koju su oni spremni.


Bill i Tom Kaulitz. Momci, ovde smo se nasli sa vama bez vasih drugara iz benda, Georga Listinga i Gustava Schäfera. Da li su oni mozda zbog toga uvredjeni?

Tom: haha pa nisu uvredjeni. Oni nam se zahvale uvek i privuku nam stolicu (gest ljubaznosti).
Bill: Da je do njih, oni bi zeleli da samo sviraju bass i bubnjeve u bendu i da se ne uplicu ni u sta drugo.

Da li je bend podeljen?

Bill: uopste nije. Razlika je postojala jos od samog pocetka. Oni rado ostavljaju posao oko fotki, intervjua i crvenog tepiha, nama. Pre 6-7 godina, samo su lokalne gradske novine htele da razgovaraju sa nama, i to je uglavnom vazilo samo za Toma i mene, koji smo predstavljali bend.

Vase kolege iz benda jos uvek zive u Magdeburgu, dok ste se vi preselili u Hamburg pre 5 godina.

Bill: Gustavi Georg su ziveli ovde takodje, tokom prvih snimanja, ali su brzo odlucili da se vrate. Iskreno, to bas ne mogu da razumem. Ali mozda smo Tom i ja jednostavno bili specijalni slucajevi. Nase detinjstvo je bilo surovo. Ici u skolu u nekom selu blizu Magdeburga je bilo odvratno. Drago nam je sto smo pobegli odatle.

Mnogo fotografija iz tog perioda se mogu naci na internetu. Da li je sramotno za vas da su takve fotke u javnosti? Kako su te fotke tamo dospele?

Bill: Mnoge od njih su u jevnost dosle preko nasih bivsih drugara iz razreda. Ostale smo mi sami dali medijima: baby-fotke, fotke iz detinjstva, i impresije sa nasih prvih nastupa, dok smo jos uvek bili Devilish.

Vise vam ni ne treba foto-album. Mozete samo da Googlujete svoje uspomene.

Bill: Pre neko vreme smo odlucili da se vise fotografisemo. Obilazimo tako lepa mesta, vidimo svakakve stvari, to treba zabeleziti...a onda smo shvatili: imamo tim kamermana koji nas non-stop snimaju, tako da ne moramo! Odustali smo od privatnog fotkanja.

Mnogi drugi rock/hip-hop izvodjaci iz Nemacke su veoma brzo izbledeli, nakom jedne godine. Sa druga strane, tu je Tokio Hotel, sa MTV nagradama, rasprodatim koncertima po Evropi i dobrim pozicijama na listama u Americi. Kako biste se odrzali takvima - da li je neophodno stalno biti u ocima javnosti i nemati privatni zivot?

Bill: Tom i ja smo tako i odlucili, da. Ukljucujuci naravno i sve negativne aspekte, ali smo naviknuti na njih. Jedino postaje gadno kad ljudi koji ne bi trebali da budu uvuceni u to, bivaju uvuceni: roditelji, porodica, prijatelji. Radimo sve sto je u nasoj moci da iz sto manje uvlace u javnost. Ali, ako se prezivate Kaulitz, ne mozete voditi bog-zna koliko normalan zivot danas.


Da budete pop-zvezde - iako nemate vise privatan zivot, kada ste to odlucili?

Bill: Sa 15 godina. Tada je nas prvi single "Durch den Monsun" izasao. Bilo je neverovatno kada se ta pesma probila. Onda su poceli clanci u novinama...
Tom: ... i odmah smo postali javne licnosti!
Bill: Mada, prvi clanci su izasli i pre toga. Ali kada je pesma pocela da se pusta na radiju i traznja je rasla, zapitali smo se: Sta se to dogadja? U sta smo se mi to upleli? Na primer, ostavio sam casu negde da tak ostoji, a sledeci dan je bila za prodaju na e-Bay-u! Ali takva iskustva nas uce. Rano smo poceli karijeru, rano smo poceli i da ucimo. Tokio Hotel nije nas posao, to je nas zivot. Izvan benda nemamo skoro nista, osim porodice. Dok smo prosle godine snimali novi album, planirali smo da budemo izvan ociju javnosti sve vreme. Ni to nam nije uspelo.
Tom: Sada nam vise nema povratka. Nema kraja puta.

Da li ste se nekada dvoumili oko ovog izbora? Imate zvezde koje uspeju da se malo opuste jer drze imidz pod kontrolom.

Bill: Zapitao sam se cesto: da li bih sve ovo ponovio? Mogao bih da odem da vidim stare drugare. Oni su sad na Univerzitetima, negde gde ja nisam. Ali onda shvatim da je ovo sto ja radim, stvoreno za mene. Sta onde da radim? Ne mogu da zivim sa ovim uspehom, a ne mogu ni bez njega.


Vi imate muziku u krvi, sto se tice porodice. Vas ocuh je svirao u bendu. Da li je tacno da vas je on uvek u rock?

Bill: Nikad nas nije ni na sta terao. On je svirao i instrumenti su tako lezali svugde po kuci. U jednom momentu, nas dvojica smo samo pokusali da sviramo. Ubrzo, nas ocuh je shvatio da Tom provodi sve vise i vise vremena sa gitarom u ruci, naucio ga osnovama. Ali tako nije bilo u skoli. Nismo dozvoljavali da nas icemu uce. Tom i ja imamo jedan ozbiljan problem sa autoritetom.

Da li je to razlog sto ste se tako rano odselili?

Bill: Kao sto sam vec rekao, nismo mogli da podnesemo da zivimo u tako malom mestu. A i studio nam je u Hamburgu.
Tom: U pocetku smo se cesto vracali kuci. Ali u poslednje 4 godine, ovde zivimo. Pretvorili smo nas studio u nas dom. Dom samo za momke, sa 4 psa. Ne bismo mogli drugacije. Mislim da se nijedan od nas nikad nece odseliti.

Zvuci tako cudno. Ok, vi ste braca, drzite se zajedno, ali da bas sve delite i oko svega se slazete...
Bill: *prekida* Cekaj, cekaj. Ovakvu vezu kakvu mi imamo nemaju "samo" braca. Mi smo identicni blizanci, to je nesto posebno, u tome je razlika.
Tom: Da sednem i pomislim kako bi mi dobro doslo da provedem sat vremena bez Billa, to mi se nikad nije dogodilo. Iako imamo i previse mesta u stanu tako da mozemo malo da pobegnemo jedan od drugog, ni to ne radimo, i dalje smo stalno zajedno u dnevnoj sobi, tj. ako imamo vremena. Jedino smo u razlicitim prostorijama kada spavamo.

Obojica ste vegetarijanci. Da li ste se na taj potez odlucili zajedno?

Tom i Bill *u isto vreme*: DA! *smeh*
Tom: Drugacije ne bi moglo. Bilo bi nezamislivo da jedan jede meso a drugi ne.
Bill: Tu odluku smo doneli zbog zivotinja. Mada sam ranije obozavao meso! Bukvalno sam ziveo na hamburgerima. Ali srecom, postoje alternative sada.
Tom: Samo nemojte pomisliti kako smo mi sad odjednom pobornici zdravog zivota! I dalje jedemo pizzu, hot-dogove, hamburgere, samo bez mesa - ukusan, nezdrav obrok, ceo dan. Samo bez mesa.


Toliko harmonije medju vama je malo zastrasujuce, cak i za identicne blizance. Da li se ikada svadjate?

Bill: Da, povremeno. Sa 13, citavu godinu smo bili u ratu. Prolazili smo kroz pubertet i testirali smo sopstvene granice. Bili smo cesto u drugacijem drustvu, provodili mnogo vrmeena sa nasim devojkama, bili smo bas odvojeni tada.
Tom: Sada imamo i iste prijatelje.

Da li je vas je muzika zblizila?

Bill: Ovaj nas zajednicki projekat je jedina stvar koja je stalna. Cak i kad smo bili posvadjani. Uvek smo shvatali ovaj bend ozbiljno. Gustav i Georg su to malo drugacije posmatrali u pocetku, muzika im je vise bila hobi. Georg ponekad nije dolazio na probe, Tom i ja smo uvek uzimali ovo za jako ozbiljno. I ne smete zaboraviti da smo tada svirali pred svega 10 ljudi.
Tom: I danas smo ovakvi. To moze biti vrlo iscrpljujuce, mi uvek zelimo sve da kontrolisemo, bez obzira koliko se stvari zbog toga iskomplikuju. Svaka fotka koja se objavljuje, mora dobiti zeleno svetlo od nas. Donosenje odluka cesto traje doveka, jer svi zele da iskazu svoje misljenje.
Bill: Mi zapravo nikad nismo zadovoljni. Mi smo potpuni, optereceni perfekcionisti. Nedavno sam pokusao malo da se opustim. Ali opustiti se i ostaviti stvari koje se ticu benda u ruke nekog neznanca - to ne mogu.

Da li je to slaba tacka brace Kaulitz?

Tom: pa, mi ne nosimo sa nama pitanja na koja ne zelimo da odgovaramo. (Tom je ovde upotrebio metaforu - mi ne prizivamo nesto sto ne zelimo da nam se desi).
Bill: Kada sidjemo sa bine posle nekog nastupa na kojem je nesto poslo naopako. Svi cutimo. Mukla tisina.


Da li je nekad bilo problema koji su bili prenaduvani? Recimo, da vasa izdavacka kuca dobije pogresnu boju koju ste odlucili da stavite na omot albuma.

Tom: *duboko uzdise* E to bi vec bila stvarno katastrofa. Ja bih pukao.
Bill: Da se tako nesto dogodi, ne bih spavao normalno godinu dana... Ali, secam se necega. Neke nase pesme sa Humanoid-a su se nasle na Internetu 3 meseca pre nego sto je album izasao. Ne mogu da verujem da bi neko ukrao nas rad, nasu umetnost, u koju smo toliko ulagali.

Ovo je jedan vrlo rasprostranjen problem danasnjice. Kako ste reagovali?

Bill: Vise nikada izdavackim kucama necemo predavati muziku pre vremena, definitivno. Ponekad dodje u pogresne ruke. Sada smo definitvno naucili lekciju za sva vremena.
Tom: Sve mora da ostane u najmanjem mogucem krugu i da ga ne napusti. Sto se tice poslovanja Tokio Hotel-a, toliko ljudi je ukljuceno u sve: nemacka izdavacka kuca, francuska izdavacka kuca, Interscope u Americi, itd... itd... Ima toliko ljudi ukljuceno i ne mozes ih sve kontrolisati.

Ako je muzika vec toliko emotivna tema, zasto ovaj zajednicki projekat ne stvara probleme izmedju vase bratske ljubavi?
Tom: Nekada se moze i tako posmatrati. Teoretski. Imamo osobinu da se previse fokusiramo na negativne aspekte situacija. Ako dobijemo jednu negativnu poruku, odmah zaboravimo na onih 20 dobrih koje smo prethodno dobili. Lose vesti ti pomognu da poboljsas situaciju. Pozitivne stvari se samo zaborave.
Bill: Ovo je tipicna stvar kod blizanaca. Kad sam ja srecan, Tom ima hiljadu i jednu misao u glavi. I obrnuto. Jednom godisnje nam se potrefi da oboje sedimo na kaucu, potpuno opusteni i srecni.
Tom: Zapravo, mislim da se to nije ni dogodilo u poslednjih 5 godina.


Cini nam se kao da to mozemo da osetimo u vasoj muzici. Tinejdzerski bednovi cesto zvuce lakse, kao da se samo i trude da prodaju - Tokio Hotel pesme su uvek mracne, teske i skoro nikada nemaju onu decju naivnost. Kako ste se vas dvojica tvrdoglavih manijaka dogovorili oko zajednickog muzickog ukusa?

Bill: Dobro pitanje. Privatno se jedino svadjamo oko muzike. Tom slusa samo Hip-Hop dok ja slusam mnoge muzicke zanrove. Taj aspekt nasih licnosti ni mi ne razumemo.
Tom: Kad smo tek zapoceli ovo, bilo je lako, jer nismo imali izbora! Nikad nismo seli i razgovarali o tome kakvom bednu zelimo da slicimo. Ruke su nam bili odresene, radili smo koliko smo bili u mogucnosti, tako smo i zvucali. Neverovatno je kako je taj jedinstven stil koji smo propagirali od mladosti, i dalje opstao. Kroz sav nas rad, tece jedna prava, cista linija.


Kada vas posmatramo danas - glamurozni, vanzemaljsko lep Bill, i opusteni, freestyler Tom - niko ne bi rekao da ste blizanci. Kada ste poceli da razvijate sopstvene stilove?

Bill: to je vec malo komplikovano za objasniti. Samo smo hteli da izadjemo iz senke jedan drugog. Nervirao nas je taj tipicni twin imidz. Zamislite to. U skoli je uvek bilo: Blizanci ovo, blizanci ono... Mislim da je normalno da svaki razvije sopstveni stil. Mada i dalje radimo sve zajedno. Ili mozda to i nije bas normalno...
Tom: Ja bih to ovako rekao: sve sto jedna kompletna osoba poseduje, mi delimo i zajedno kompletiramo jednu osobu. Svaki ima svoju ulogu i ekspert je za svoj posao. Bill je vise kreativni tip, ja sam vise za poslovanje, biznis. Ako to spojite, mi smo jedna kompletna osoba...samo malo cudnija...


Da li to znaci da vi nikad niste bili rivali, tokom svih ovih godina?

Bill: nikad nismo razmisljali o tome ko je omiljeni sin ili ko je crna ovca. Uvek smo bili tim. Kao sto sam rekao, odselili smo se sa 15 godina, zaradjivali svoj novac. Nismo imali vremena za decije ludorije. Ponekad pomislim da je Tomov i moj zivot proleteo duplo brze nego sto je trebao, jer smo jedan drugog uclil svemu sto znamo. Identicni blizanci brze odrastaju, jer dele sve. Ukljucujuci iskustvo.


Kao covek sa 4 uha?
Bill i Tom *zajedno* : TACNO TAKO!
Tom: Jedinac prezivi sve samo jednom. Ima samo jedno glediste. Mi smo uvek sve delili. Sve posmatrali sa vise aspekata.
Bill: Majka nam je uvek govorila da kada bi iskljucila svetlo u nasoj sobi uvece, nema sumnje da bismo jos bar sat vremena proveli pricajuci i diskutujuci. U neku ruku, i dalje je tako.


Da li ste nekad rekli mami: Kad odrastemo, kupicemo vam Cadillac!

Bill: Ne bas, ali smo uvek hteli da budemo samo stalni sa svojim novcem. Uvek smo racunali da li imamo dovoljno za odecu, telefone i tako te stvari koje volimo. Odgovornost nam nikad nije tesko padala. Super je bilo kad smo sa 15 godina znali da mozemo samo da platimo stanarinu i napunimo frizider.

Da li ste ikada pozeleli jos jednog brata ili jos jednu sestru?
Bill: Ne, ne bas.
Tom: To bi bilo jako naporno za novu bebu. Mi imamo jako snaznu vezu, nikada niko nije 100% usao u nju. Cak ni drugi clanovi porodice.
Bill: Mozda bi to i bilo moguce kada bi razlika bila pola godine. Ali to bioloski nije moguce *smeh*

Sta bi se desilo kada bi samo jedan od vas bio poznat? Da li biste i tada bili nerazdvojni blizanci i prijatelji?

Tom: Da! Bilo bi malo cudniej u pocetku, mozda bi jedan bio muzicar a drugi otisao na fakultet, al ijedno je sigurno - kada bi se jedan provukao, uvukao bi i drugog. Bill bi me postavio kao svog menadzera. Ili, da sam ja studirao industrijski dizajn, ja bih njega zaposlio takodje.
Bill: Dobro, necemo sada spekulisati oko ovoga... ali evo ovako: kada bih negde drugde pevao, ne bih mogao bez Toma pored mene. Ili kad bih se nasao sam na nekoj fotki, treba mi Tom da odobri i da mi svoju podrsku. Mi jednostavno ne mozemo da zivimo sami, jedan bez drugog.

Mnogi muzicki eksperti su omalovazavali muziku Tokio Hotela, uglavnom zato sto su clanovi benda bili veoma mladi, deca. Cetiri godine kasnije, bend je stalno na turneji i ruse rekorde jedan za drugim. Umesto o tracevaima, Gustav sa nama prica samo o bubnjevima - kako je to biti bubnjar najpopularnijeg pop benda u Nemackoj.

Od malih nogu nastupas na velikim binama, da li osecas da si sada sigurniji dok sviras bubnjeve?
Gustav: Mislim da nikada necu biti sto posto siguran u svoje mogucnosti. Nekada sam jako nervozan pred show i ponekad se desi neka greska tokom pesme. Ali i velikani poput Chada Smitha ili Danny-ja Carey-ja su gresili ponekad, tako je, jednostavno. Onaj ko svira pred 13 000 ljudi, ne oseca nikakvo uzbudjenje i sve odsvira savrseno - to nije pravi bubnjar, po mom misljenju!


Sta je za tebe tako privlacno sto se tice bubnjeva i cinjenice da uvek sedis nazad?
Gustav: Mislim da je super to sto ja sedim tamo nazad, a vecina ljudi ni ne zna koliki pritisak je na bubnjaru. OK, tako je i sa ostalima u bendu, ali kada bubnjevi pogrese - cela pesma ide dodjavola. Neko mi je jednom prilikom rekao da je bubnjar satnica celom bendu. On stvara ritam i svi moraju da ga prate.


Sta je za bubnjara vazno na jednom TH koncertu? Sta moras da doprineses tokom show-a?
Gustav: Pre svega, moram odlicno da poznajem svaku pesmu, sto i radim! Ponekad ih sviram drugacije uzivo nego sto je na albumu, a to bas necu moci na sledecoj turneji jer na nasem novom albumu ima toliko programiranih ritmova...Osim toga, isto je kao u svakom drugom bendu - bubnjar sedi nazad, i uziva.


Koje pesme najvise volis da izvodis uzivo?
Gustav: Ovo se stalno menja kod mene. Ja sam fan jakih ritmova. Trenutno jako volim da izvodim "Komm" u engleskoj verziji, "Noise", i "Für immer jetzt" ili "Forever now". Ove pesme su jako strava za izvodjenje, i imaju ogromnu moc na bini.


Da li bi voleo da nesto promenis u svom nacinu sviranja bubnjeva i na koji nacin?
Gustav: Nazalost, zbog stalnih putovanja, nemam vremena da vezbam onoliko koliko to stvarno zelim vez duze vreme. Nesto sto mi ne ide su kratki udarci o bubanj, uvek ih samo opalim i ne uradim dupli udarac, kako bi trebalo. Ali ovako zvuci bolje. OK, izgleda da cu uvek svirati bubnjeve ovako. Ipak, niko se do sada nije zalio, je l'?


Koliko dugo vezbas, izmedju svih ovih intervjua i autogram sesija?
Gustav: Kada dodjem u studio na probu, obicno vezbam oko 4-5 sati, sa malim pauzama. Posle toga bukvalno ne mogu da mrdnem ruke.


Sta se promenilo u nacinu snimanja ovog albuma u poredjenju sa prethodnim?
Gustav: Na Humanoidu, takodje sam imao priliku da isprobam elektricne bubnjeve. Oni su neverovatni. Bilo je nesto totalno novo da sviram nesto tako mocno. I na turneji cu imati priliku da ih koristim.


Koje poteskoce si morao da prevazidjes tokom snimanja u studiju?
Gustav: Ponekad, tako je lako da poludis: ja uvek zelim da sve ubacim u jednu pesmu. Onda preteram, i pogledam lica nasih producenata i mog benda. Sednem, odslusam kako svuci i kazem sebi: "Idiote jedan, ponekad je manje, vise."


Da li mozes da zamislis da, ako se bend jednog dana raspadne, nikad vise ne dodirnes bubnjeve?
Gustav: NE! Poceo sam da sviram bubnjeve sa 4-5 godina. U osnovnoj skoli su me mnoge stvari zanimale, ali se njima nisam toliko predavao kao bubnjevima. Moj tata me je uvek drzao na oku zbog bubnjeva, i jednom prilikom smo bili na koncertu grupe "Genesis". Kada sam video svu tu uzarenu masu ljudi, tat mi je rekao: "Vezbaj, Gustav. Vezbaj, vezbaj, vezbaj, ako zelis da se uzdignes visoko." Izgleda da mi se to urezalo u glavu.

http://www.drum-heads.de/gustavschfertokiohotel.0.html

Bill, ti si jako zauzet mladi čovek. Zašto si odlučio da sinhronizuješ film ponovo? Zašto si trošio vreme na to?

Bill: Složio sam se sa drugim delom filma, jer je Arthur osvojio moje srce još u prvom delu.
Takođe ima i nekih sličnosti među nama: Arthur preuzima veliku odgovornost u filmu, čak i kada je u ranim godinama života,
A onda tu je takođe i kosa...

Govoreći o: Koliko ti je vremena ujutru potrebno da izgledaš ovako?

Bill: Sve je rutina. Da se istuširam i uzmem stvari koje su mi potrebne, oko 1 sat.

Da li sve to radiš sam, ili ti neko pomaže?

Bill: Sve radim sam. Imam veliki problem sa ljudima koji mi govore šta trebam da radim. Da pustim ljude da mi se približe.
Stilista je moje horor viđenje. Mislim da je strašno kada ljudi dođu i pričaju ti šta da radiš. Sam znaš šta je najbolje za tebe.

"Ističeš se" posebno po svom ekstravagantnom i androgenom stajlingu. Kako se to razvilo?

Bill: To je bio jedan automatski razvoj. Počeo sam rano, tačnije. U 11. godini ofarbao sam kosu po prvi put.
Takođe sam rano počeo da se šminkam, kao i da lakiram nokte. Išao sam u školu tako...

Da li te ljudi primete na ulici kada izađeš bez stajlinga?

Bill: Za sigurno. Pretpostavljam, ljudi me već uoče samo zbog mog nosa, znate.
Kada sam na aerodromu, na primer, nosim kapu i trenerku, ali sam skoro uvek primećen svuda.

Uvek si govorio da živiš svoj san. Da li ima i nekih negativnih strana uspeha, kako god?

Bill: Oh, mogu misliti o mnogo stvari. To je zbog toga što morate doneti odluko o tome šta je važnije.
Za mene, bilo je mnogo pozitivnih strana. Ne smete toliko obraćati pažnju na negativne strane, jer nisu važnije.
Pokušajte da se koncentrišete samo na lepe stvari. Jedino ćete na taj način biti sposobni da prođete kroz sve ovo.
Uspeh je kletva i blagoslov u isto vreme. Nisam mogao živeti bez njega, uz njega ne mogu živeti slobodno.

Šta te najviše ljuti u okviru uspeha? Šta ti najviše nedostaje?

Bill: Nekada želim više vremena za sebe i svoju privatnost. Nemam to više. O svim tim stvarima koje radim, diskutuje se javno.
Slobodan da napravim neku grešku - to je ono što želim da uradim, bez da svi redom pričaju o tome.
Počeo sam vrlo rano, i propustio gomilu stvari zbog toga. S druge strane, ima tako mnogo stvari koje mogu raditi, ali neke neću moći da radim nikada.

Šta bi poželeo, da imaš priliku?

Bill: To je lako - normalan kontakt sa ljudima, lično upoznavanje, ili da jednostavno budem zaljubljen.

Nikada nisi imao pravu devojku?

Bill: Imao sam već neke devojke. Do 15. godine. Nakon toga - ne. To je tako malo za jednog dvadesetogodišnjaka.

Rekao si jednom prilikom "Želeo bih da se zaljubim ali je u mojoj situaciji to jedna od najčudnijih stvari koje bi se mogle dogoditi".
Šta je to tačno značilo i da li si i danas istog mišljenja?

Bill: Žalosno je da se ta rečenica još uvek nije promenila. Znači - mogao bih biti u pravu, ali se ne nadam.
Ali u tome je realnost moje rečenice. Dejtovi ne postoje i ne možete upoznati nekoga normalno, lično upoznavanje se jednostavno ne dešava.
Možete upoznati neke ljude - ali samo na poslovnom planu. I to je razlog jer ne znam ni jednu osobu koja bi mogla biti moja prava ljubav.

Šta misliš o momcima, kojima se sviđaš?

Bill: Momci kojima se sviđam su sasvim ok - što da ne?

Šta misliš o onima, koji kažu da si gej?

Bill: To je stvar koja me je skoro smorila.
Ali mogu razumeti to, s obzirom na društvo u kojem živimo, kristalno je jasno zašto se to pitanje i dalje postavlja.

Tokio Hotel je osvojio svet; Nisu samo najuspešniji evropski bend, već su i među najbojima u SADu. Pre samo par nedelja, osvojili su nagradu Best Group na EMA’s, pokazavši da su zaista ona prava stvar. Bili smo u mogućnosti da pričamo s momcima i saznamo kako planiraju da se vrate fanovima kroz novu turneju!


Alex Zawada: Skoro ste osvojili nagradu Best Group na EMAs pobedivši Black Eyed Peas, Green Day, Kings of Leon, i Jonas Brothers; kako se osećate znajući da ste pobedili tako dobre bendove?
Bill: Osećaj je neverovatan i bila je čast uopšte biti novinovan! Veoma im se divimo i poštujemo ih i pobeda nas je zaprepastila. Opet hvala našim fanovima… najbolji ste!


AZ: Znam da ste veoma poznati u Evropi, ali kakav je osećaj da vas SAD jednako podržava?
Tom: Uzbuđeni smo. Biti nemački bend i uopšte prodavati ploče u SADu je ostvareni san. Kad smo bili mali samo smo želeli da nas neko otkrije i vidite gde smo sada. Mislim, ovo je i dalje naš početak u SADu, ali već je ultraludo.
Bill: Za sada smo dosta popularni u SADu i nadamo se da ćemo se brzo vratiti 2010.


AZ: Fanovi se pitaju zašto je tolika razlika u nemačkim i engleskim tekstovima?
Bill: Pa, morate to da vidite kao dve različite verzije. Nije to bukvalni prevod. Ali uopšteno su osećanja i značenja ista. Ovaj put smo paralelno radili na nemačkom i engleskom.


AZ: Koja je vaša omiljena pesma s novog albuma?
Tom: Kada tako dugo i naporno radite na albumu, teško je izabrati omiljenu pesmu. Sve mi se stvarno sviđaju. AUTOMATIC, NOISE i naš sledeći singl WORLD BEHIND MY WALL su mi za sada omiljeni, ali se to za par nedelja može promeniti...;-)
Bill: Ovo je tako teško pitanje, kao kada pitate oca koga od svoje dece najviše voli! Za sada su to PHANTOMRIDER i DOGS UNLEASHED.


AZ: Koji je vaš najsramotniji momenat na bini?
Tom: Više je to momenat pred izlazak na binu. Imamo žešću tremu od bine, pa od tih minuta ne postoji ništa gore. Kada se popnemo na nju, sve je super.


AZ: Šta vas je inspirisalo da počnete da se bavite muzikom?
Bill: Niko i ništa me konkretno nije inspirisalo. Prirodno je to, i već sa pet godina sam znao čime želim da se bavim do kraja života.


AZ: Kada biste mogli s nekim da sarađujete, ko bi to bio?
Svi: STEVEN TYLER bi bio stvarno super…!


AZ: Kad biste promenili jednu stvar u vezi sa muzičkom industrijom, šta bi to bilo?
Bill: Da nateramo ljude da shvate da neplaćanje muzike uništava sve umetnike – posebno novopojavljene.


AZ: Šta fanovi mogu da očekuju od vas sledeće godine?
Tom: Idemo na turneju 2010. godine i totalno smo uzbuđeni zbog toga. Posebno je nakon toliko vremena u studiju sjajno izaći na binu i ponovo sresti svoje fanove.
Bill: Spremili smo neke opake stvari za ovu turneju i svako može od nas da očekuje iznenađenje. Nadam se da ćemo biti u SADu 2010. i da ćemo održati koncerte.


AZ: Imate li neki savet za muzičare u usponu?
Bill: Pratite svoje srce i budite odlučni. Ne dozvolite nikome da vam postavi ograničenja.
Tom: I ne sledite u potpunosti nijedan savet.


AZ: Postoji li nešto osim muzike čime biste voleli da se bavite ili želite da ostanete pri ovome do kraja života?
Tom: Ne, ne baš – ovaj bend je naš život i nadam se da ćemo još dugo to i ostati.
Bill: Tačno tako! Da nismo uspeli ne znam šta bih drugo radio – ne postoji ništa osim muzike što pruža ovako savršen osećaj.


AZ: Postoji li nešto što ćete reći fanovima ovde na Musiqtoneu?
Bill: Da, hvala vam puno za svu vašu podršku. Bez vas ne bismo ni bili ovde – vidimo se u gradu blizu vašeg 2010. godine.


Bill Kaulitz: “Mislimo samo na prljave stvari!
Ko u bendu Tokio Hotel peva pod tušem, ko ima najgoru jutarnju narav i šta se stvarno desilo s Tomovim dredovima? Sve čudne odgovore naći ćete ovde!
Šta biste radili da niste Tokio Hotel?
Bill: Bili bismo nezaposleni muzičari.
Tom: Ja bih razmotrio mogućnost da budem lenji pandur.
Bill, koliko novca i vremena potrošiš na kosu?
Bill: Maksimalno 10 minuta ujutru. A koliko novca? Mislim da prilično normalno, ne previše. Zavisi koliko košta kod kog frizera, par stotina evra. U drugom slučaju samo koristim lak za kosu.
Tom, šta se dogodilo s tvojim dredovima?
Tom: Jednog lepog dana samo su se pocepali s moje kose. Sad su prodati po visokoj ceni na e-bayu!
Haha, ok..? A kako se to dogodilo?
Tom: Ne znam, nije bilo baš prijatno. Nah, samo sam hteo da se otarasim tereta sa glave! Da malo olakšam svom mozgu.
Georg: Još od tog dana uspeva da izgovori pune rečenice… Haha.
Koje su vaše najgore navike?
Bill: Predugo sam budan noću, a onda pijem previše kafe.
Tom: I ja pijem previše kafe. A druga loša navika je da predugo spavam kad imam slobodan dan!
Georg: Onda ja često zaboravim na vreme i zakasnim.
Tom: Georg nekad zaboravi i da se tušira!  Nama je to neprijatno.
Gustav: Zezam ih.
Kada biste bili devojke jednog dana, šta biste radili?
(svi se histerično smeju)
Tom: Ima toliko stvari… Toliko stvari…
Bill: A mi samo mislimo na one prljave! Ja znam samo užasne stvari, haha. Voleo bih da se trudim što je više moguće.
Tom: Ja bih pokušao da spavam sa Tomom Kaulitzom.
Georg: Svi možemo da se poistovetimo sa tim… I to bismo probali, haha!
Kako izgleda savršena subota ujutru?
Tom: Intervju u Švedskoj!
Haha. Hajde.
Tom: Yeah! Intervju sa FRIDA!
Ne volite žurke?
Bill: Jedva i da izlazimo. Obično ostajemo kod kuće, gledamo DVDjeve, jedemo čips i te stvari.
Ko je najgrdniji kad se probudi?
Georg: Ja sam. Mrzim ljude koji su srećni kad se ujutru rano probude.
Tom: Svi to mrzimo, zato smo u bendu zajedno, haha.
Ko ima najbolji smisao za humor?
Bill: To mora da je Georg.
Tom: Da, ali to nije pod uticajem njegove volje.
Georg: Da, to ti misliš…
Ko je najorganizovaniji?
Tom: Ja sam!
Bill: Da, zaista jeste.
Ko troši najviše para na odeću?
Svi: Bill!
Ko najviše peva pod tušem?
Bill: Mora da sam to ja. Ceo dan!
Tom: To je dosadno.

Anoreksija i konstantno pijanstvo, koji su tračevi ipak istina o Billu Kaulitzu?
U intervjuu za časopis OK! Tokio Hotel pevač nam pojašnjava neke stvari.

On smireno demantuje glasine koje o njemu kruže na temu anoreksije: "Uopšte nema istine u tome, pa niko ne mora da brine," Bill Kaulitz, 20, nas smiruje u intervjuu. "Ja jedem, i ponajviše volim one reš pečene stvari, kao na primer lazanje. Takođe volim puno slatkiša."

Ali pored toga, život pevača Tokio Hotela je sve osim normalnog. "Zahvalan sam na tolikim fanovima koje imamo," izjavljuje on. "Ali to takođe znači da me stalno posmatraju. Ponekad, čak često, poželim da sam normalno ljudsko biće, ko može da pravi normalne greške, a da ceo svet ne priča o tome." Kao na primer greške iz prošlosti, u vreme školskog benda.

"Kad sam imao 15 godina, puno sam bio na ulici. Ponekad sam bio toliko pijan da više nisam bio an ovoj planeti," Bill govori otvoreno. "Ali sve to gubi svoje čari nakon nekog vremena. Volim svoje telo previše da bih mu to činio. Takođe sam i preplašen kad pomislim da bih mogao da izgubim kontrolu nad sobom i svojim životom. Potpuni sam ludak za kontrolom."

Bill ne dopušta negativnim naslovima da ga sputavaju. "Koliko apsurdno to zvučalo, zahvalan sam svima koji me tamo negde mrze. Radije bih da izazivam različita mišljenja nego da budem dosadan." I baš zbog toga on ni ne pomišlja na to da manje svoj ekstravagantni stil. "Vidim to kao priliku da budem slobodan, to da se oblačim kako želim. Ono što ja nosim je pre svega umetnost." samopouzdano nam saopštava.

Ali postoje trenuci kada je Bill veoma stidljiv. Posebno kada ga zapitkuju o ljubavnom životu i seksualnim tendencijama. "Voleo bih da imam devojku, želim da se zaljubim i imam pravu vezu," tvrdi on. Veze za jednu noć sa groupie devojkama mu se nikada neće dogoditi. "Ne želim da ono malo svog slobodnog vremena provodim sa bilo kojom devojkom, već sa svojom srodnom dušom."



"I LOVE YOU" (Rusija) - Bill prica o pravoj ljubavi



Pevac benda Tokio Hotel, Bill Kaulitz, je san svake devojke: nije kao svi ostali, talentovan je i usamljen. Bill prica o pravoj ljubavi, posledicama slave i promenama koje su ga zadesile u poslednje vreme.

O slatkim snovima

Milsim da bismo svi iz benda spavali sve vreme i bili skroz lenji, ali nemamo tih mogucnosti. Ja sam nocna ptica i OK sam sa tim. Legnem da spavam oko 4 ujutru i da mogu, ustajao bih oko 2 poslepodne. Ale retko kada se stvarno naspavam. Cesto moram da zaboravim na spavanje u udobnom krevetu, prekriven mekim jorganima, i jednostavno zaspim gde god mogu. Tako da nemojte biti iznenadjeni ako na nekom nastupu jednostavno zaspim - sve je moguce.

O kosi

Jos od detinjstva vodim racuno o onome sto nosim. Moguce je da sam ranije nosio neke smesne kombinacije i da je izgledalo glupo, ali meni se tada to svidjalo tako da je OK. Ne treba se stideti proslosti. Sada sam nasao svoj stil, ali to ne znaci da se do kraja zivota necu nijednom promeniti. Svi su bili tako iznenadjeni kad sam promenio frizuru. Verujte mi, iznenadio sam time i samog sebe. Samo sam odlucio da primenim frizuru i ne kajem se. Ne mozete uvek biti isti. Na Humanoid-u imamo novi zvuk, a na glavi imam novo umetnicko delo. Morate nesto menjati ali nikako se bojati toga.

O porodici

Toliko imam srece sto imam porodicu pored sebe. Mama nas je uvek podrzavala i ocuh nam je pokazao pravi put u zivotu. Kada smo prvi put napustili dom, zvao sam ih po pet puta dnevno samo da bih mogao da im cujem glas. Ali samoca me ne zabrinjava toliko jer je moj brat Tom uvek uz mene. Ali stvano, cak i kad budemo odrasli muskarci, mislim da cemo kupiti jednu ogromnu kucu i da cemo i dalje ziveti zajedno. Tom mi je najblizi prijatelj; osecam sta mu se desava u dusi.

O seksu

Oni sto misle da sam gej su povrsni ljudi koji veruju u stereotipe. Da, postoji to shvatanje u svetu: gej ljudi treba da izgledaju ovako i onako...ali kako mozete da tvrdite da sam gej samo zato sto vodim racuna o izgledu i izgledam drugacije od svih? Vise mi je dosadilo da stalno tvrdim kako nisam gej i da objasnjavam svima jednu istu stvar. Neka ljudi misle sta zele. Imaju pravo na to. I cinjenica da nisam imao devojku jako dugo takodje ne znaci da sam gej. Jednostavno, seks bez ljubavi za mene ne znaci nista. I mislim da je to normalno.

O hrani

Mogu da jedem sta hocu jer ne mogu da se ugojim. Neki ljudi cak misle da imam anoreksiju. Ali kada bi otisli na veceru sa mnom jednom, promenili bi misljenje *smeh*. Mogu da smazem dve cele pizze i da ih zalijem Coca-Colom. Takodje ne mogu da zivim bez kafe.

O devojkama

Potpuno sam siguran da cu znati da je ona ona prava kad je budem video. Neki sigurno misle da sam glupavi romantik, ali nije tako - stvarno verujem u ljubav na prvi pogled i u vecnu ljubav. Ali za sada veza nije moguca za mene: prvo, nema sanse da upoznam neku devojku jer sam stalno okruzen telohraniteljima. I iako su oni bas dobri momci, to bi totalno unistilo intimni momenat. Drugo, nisam spreman da upoznam devojku koja vec ima neko razvijeno misljenje o meni bez da me je prvo upoznala, i zato je veza sa fanom nemoguca. Cak i one koje nisu nasi fanovi su mogli svasta da procitaju u novinama i da pomisle svasta o meni. Postoji jos jedna stvar koja cini ozbiljnu vezu nemogucom za mene. Kada budem upoznao tu pravu devojku za mene, htecu svaki momenat da provedem sa njom, a to znaci da batalim muziku i karijeru. Zato sam jos uvek single. I niti vidim problem u tome. Naucio sam da trazim srecu u drugim stvarima.

O slavi

Moj san se ostvario, postao sam super - popularan. Ali i to ima svoje minuse. Nekad ne zelis da se bas za sve oslanjas na nekog drugog, vec zelis da odes sam do prodavnice i tako nesto. Ali u stvarnosti, moj licni asistent to sve radi za mene. Slava vam da slobodu, ali je u isto vreme od vas i oduzima. To je jako komplikovano. Medjutim, nista ne bih menjao. Ne zelim da zivim drugacije.
Credit ReseTH/THUS

Vau!
Tokio Hotel ekskluzivno! Bill i Tom pokazuju svog najboljeg prijatelja...

Kako slatko! Vidimo Billa i Toma Kaulitza (20) iz Tokio Hotela kako setaju svog psa u njihovom rodnom gradu Hamburgu. Odjednom je Bill kleknuo ispred svog Nemackog Kratkodlakog Pticara i mazi ga. Pas pocinje da mase repom... Osim spektakularnog vatrenog nastupa, TH pokazuje i svoje privatne videe u novom spotu "World Behind My Wall" (08.01.2010): "Pesma je veoma licna", objasnjava Tom, "govori o tome da nikada ne mozemo da izlazimo i zivimo zivote iza zidova." Dobro je da je njihovom najboljem prijatelju cesto potrebna setnja. "Setnja sa nasa cetiri psa je super i veoma zabavna", kaze Bill. "Obozavamo ih." Svi psi su spaseni iz azila za ljubimce - Nemackog Kratkodlakog Pticara pre godinu dana. "Tako je sladak", Bill je ushicen. Blizanci ne zele da otkriju imena svojih pasa. Plase se da ih ljudi ne dozivaju - ili cak da ih namame. Kad god je moguce pokusavaju da drze pse sa njima. "To nije uvek moguce na zalost." Tada se njihova majka Simone brine o njima. Tom: "Ipak, oni pripadaju nasoj porodici..."

Jedan radni da, tacno oko 16 casova, dovili smo poziv od menadzera TH-a. Vec smo zatrazili intervju od momaka, ali su bili zauzeti zbog snimanja spota. Ali sada su imali nekoliko slobodnih minuta za razgovor sa nama preko telefona. Sva cetvorica su bili zajedno, ali, kao i obicno, Bill je najvise pricao:

Bravo: Cao! Prvo zelimo da vam cestitamo jer je Humanoid postao Zlato u Rusiji. Da li ste zadovoljni razultatima?
Bill: Tek smo saznali za to. Veoma smo srecni, jer smo ulozili mnogo ljubavi, truda, toliko emocija i stresa u ovaj album – tako da je uvek super kada se fanovima zaista svidja ono sto smo uradili.

Bravo: Da li je postojalo poteskoca u procesu proizvodnje ovog albuma?
Bill: Kao svi kreativni procesi produkcije albuma uvek je tezak posao. Zelimo da se zahvalimo svima koji su nas podrzavali tokom ovog vremena. Nasi prijatelji, porodica, kolege - svi oni su uticali na nas na neki nacin. Album je ispao veoma lirican.

Bravo: Kako su se promenila vasa osecanja o muzici i o vama samima u poslednje cetiri godine?
Bill: Bili smo tako zeleni (kao neiskusni). Mislili smo da je tako jednostavno okrenuti svet. Sve sto je potrebno je naporan rad. Mada, i dalje mislimo isto. Na pocetku smo imali ciljeve koje smo mislili da cemo postici jednog dana. Neki od njih jos uvek cekaju da budu ispunjeni. Za promenu, bili smo u mogucnosti da napustimo Evropu (kao da postanu uspesni van Evrope). Poceli smo na malim, a sada sviramo na okromnim stadionima. Osecaj je neverovatan.

Bravo: Da li mislite da ste vec napisali svoju najbolju pesmu?
Bill i Tom: Hmmm... Iskreno, imamo dosta dobrih pesama o svemu u svetu, ali iskreno se nadamo da nasa najbolja pesma jos uvek nije napisana...

Bravo: Danas puno bendova govori o politici, miru, ratu... Na primer, poslednji albumi '30 Seconds to Mars' ili 'My Chemical Romance' su o tome. Da li ste ikada razmisljali o pisanju pesme-manifesta?
Bill: Veoma zanimljivo pitanje! Mislim da je sjajna ideja pokusati otvoriti oci ljudima o svetu oko njih uz pomoc muzike. Muzika pocinje da utice na ljude. Svidja mi se ideja da muzika moze pokrenuti nekoga na akciju. Taj neko ce ici i pokusati da promeni svet za bolje mesto. Moguce je da cemo napisati pesmu kao sto je ova jednog dana. Veoma je moguce.

Onda idu pitanja o Twilight-u. Billu se svidja i zeleo bi da glumi vampira jednog dana itd...

Bravo: Obeceli smo (nekome) da cemo vam reci o jednom poklonu. Fanovi sa websajta kaulitz.org su zasadili hektar sume u vase ime. Hako vam se cini ideja?
Tom (nesigurno): Sta? Zasadili sumu?

Bravo: Cool, zar ne?
Tom: Stanite, ceo hektar sume?

Bravo: Da, prava suma.
Bill (obraca se ostalima): Momci, jeste li culi? To je neverovatno! (uzbudljiva diskusija na drugom kraju) “Tokio Hotel Suma” (Bill pokusava da imenuje) To je fantasticno! Odlicna ideja! Nikada pre nisamo dobili takav poklon. Srecan sam je postoje ljudi koji brinu o okruzenju.

Bravo: Uskoro dolazite u Rusiju. Sta biste zeleli da kazete svojim fanovima iz Rusije
Bill: Nadam se da cemo vas videti na nasim nastupima! Pravo je zadovoljstvo svirati za vas. Obavezno dodjite!

http://www.ruhrnachrichten.de/nachri...art1546,770945

Tokio Hotel - Bill i Tom ce takodje sedeti pod Bozicnom jelkom sa svojom porodicom

Miran Bozic - to clanovi grupe Tokio Hotel zele ove godine. Zasto? Zato sto je period pre Bozica za ove momke bio vrlo stresan: Bill, Tom, Gustav i Georg se pripremaju za njihovu novu, Welcome to Humanoid City turneju. Uprkos tome, bend je izdvojio malo vremena da popricaju sa Susanne Linnenkamp o muzici, zivotu poznatih i Bozicu.

Vec se pripremate za turneju?

Tom: tako je. Ovo ce biti jedan od najvecih spektakla koje smo ikad priredili. To znaci da imamo veoma intenzivne pripreme - kao bend vezbamo u Hamburgu, a onda idemo sa celom ekipom da uvezbavamo u Londonu.

Obecali ste fanovima najveci show ikada...

Gustav: da, bina ce biti neverovatna.
Bill: bce potpuno nova i neverovatna bina - bice ogromna. Na njoj ce biti postavljene razne konstrukcije visoke cak do 6-7 metara. Mnogo stvari ce se desavati: radimo sa pirotehnikom, sa pomerajucim objektima. Kao sto i ime nase turneje kaze, gde god da odemo, u svakom gradu cemo sagraditi jedan Humanoid grad.

Takodje ste obecali da cete izvoditi mnogo novih pesama. Ali izgleda da nemacki fanovi ni ne zele da ih cuju. Izbaceni ste sa Top liste veoma brzo...

Bill: to je lazan zakljucak. Uvek se zaletimo na listama prvih dana. Ono sto drugi izvodjaci prodaju za duzi period vremena, mi to prodamo za par dana. To znaci da nam album izleti sa liste jer su ga svi vec kupili. Humanoid je, za sada, najuspesniji Tokio Hotel album.

Kriticari vas optuzuju da ste zapostavili vase nemacke fanove u poslednje vreme...

Tom: ove optuzbe su razumljive - zato sto nam je karijera pocela u nemackoj, i tamo smo imali turneju sa prvim albumom. Sada moramo da obidjemo i vise od 100 zemalja. Pokusavamo da odrzimo balans.

Muzika vam zvuci zrelije, da li ste pokusali da pobegnete od mladje klijentele?

Georg: nismo zurili sa novim albumom. Pre toga smo stalno bili na putu, svirali neverovatno mnogo turneja. Potom smo proveli godinu dana u studiju, razmisljali kakvu muziku sada zelimo da pravimo. Nismo mi nameravali da pravimo zreliju muziku - to je doslo samo od sebe.
Tom: pravis muziku, i zelis da u tom momentu kad je ti osetis, da je i drugi tako osete kao ti. Da li su stariji ili mladi - da budem iskren - zabole nas k*rac za to.

Na poslednjoj turneji, u Dortmundu ste imali malo problema sa policijom, jer su fanovi nedeljama unapred kampovali ispred arene. Kako mislite ovo da izbegnete ubuduce?

Bill: ni ne zelimo ovo da izbegnemo. Za nas, kao bend, je bas lepo da znamo da fanovi cekaju tako dugo da nas vide.

Sa novom turnejom, opet obilazite Oberhausen. Zasto?

Tom: zato sto tamo imamo mnogo fanova. 30 gradova za manje od dva dana...to je jako stresno...
Georg: moglo bi se tako reci...

Kako se pripremate za turneju - odmarate se ili vezbate u teretani?

Bill: ja vise volim da se odmaram. Ali posto nemam vremena za odmaranje, gledam da iskoristim vreme za malo sporta, da budem u formi za ovu napornu turneju. Nosicemo malu teretanu sa nama na turneju.

Vise ne idete u shopping sami...

Bill: da, tako je. Zahvalan sam na trenutnom zivotu, ali postoje i lose strane toga. Kao Bill Kaulitz, vise nemam privatan zivot. Jednostavno je tako.

Ko ti kupuje stvari?

Bill: licni asistenti.

Bozicni shopping?
Bill: takodje asistenti. Ili nesto narucim preko Interneta.

Kako cete provesti Bozicne praznike?

Tom: tradicionalno - sedecemo ispod jelke sa porodicom.

I pevacete bozicne pesme?

Bill: apsolutno ne...
Gustav: ..i ako budemo pevali, bice rock verzija.
Bill:...nema sanse, ne... Ne volim da pevam Bozicne pesmice. Uvek sam to mrzeo, nije mi uopste kreativno.

Trenutno su najuspesniji nemacki bend, skoro je izasao njihov treci album "Humanoid" i od februara krecu na veliku turenju. BILD je razgovarao sa cetiri teen-rockera iz Tokio Hotela, Billom, Tomom, Gustavom & Georgom o ljubavi, fanovima i losem sluhu.

Da li ste nakon 4 godine vristanja devojaka isli na test sluha?
TOM: Ne, ali Bill i ja lose cujemo od rodjenja. Zato govorimo tako glasno.
BILL: Da. Cak i ako bi se nas sluh pogorsao, to bi bilo zbog veoma glasne muzike, ne zbog vristanja. To je najbolja stvar. Volimo kada nasi fanovi vristanjem iskazuju emocije.

Sviracete u Color Line Areni 28. februara. Zbog cega fanovi mogu biti uzbudjeni?
BILL: Ne samo zbog koncerta uzivo, vec i zbog genijalnog, ogromnog show-a. Dizajnirali smo stvarno cool binu sa stage-dizajnerom iz Londona - sa pirotehnikom, LED-zidom i brojnim pokretnim elementima. Putovavemo sa 2 tourbusa, i vise od 10 kamiona.

Promenimo temu: Bill, da li je istina da nisi imao devojku od 15-e godine?
BILL: Da.

Nemas vremena?
BILL: Nije samo to u pitanju. Ako sam stvarno zaljubljen, ostavio bih sve, cak bih promenio i grad, ili drzavu. Ali cinjenica je da retko izlazim, i nisam imao priliku da upoznam nekoga, i ojacam kontakt - osim sa drugim zvezdama, ili clanova osoblja.

Kakva treba da bude ONA?
BILL: Nije bitan izgled. Rec je o ljubavi na prvi pogled. Moram da imam osecaj da joj mogu verovati. Mora da bude spontana i puna zivota.

Kakav je ljubavni zivot kod ostalih?
GEORG: Imam devjku skoro godinu dana.
TOM: Osim Georga, svi smo sami. Nikada nisam bio zaljubljen. Ne radi se o spoljnom izgledu, ima dosta lepih zena. Redi se o celom 'paket'.

Seventeen Magazin: 17 pitanja za Tokio Hotel

http://www.seventeen.com/dating/17-questions/

Kad je bio vas prvi poljubac?
Gustav: Imao sam 14 godina.
Bill: Moj prvi poljubac bio je s istom devojkom kao Tomov. Imali smo 10 godina.
Tom: Yeah, imali smo istu devojku. Ja sam bio prvi.
Bill: Prvog dana to je bio Tom, a onda jedan dan kasnije, ja.

Ko je vasa celebrity crush?
Bill: Mislim da su Olsen bliznakinje slatke.
Tom: Za mene, to je Jessica Alba.

Koji vas zenski modni trend zbunjuje?
Tom: Wellies.
Bill: Yeah. Izgleda kao da ides da radis negde.

Sta je chick flick koji tajno volite?
Tom: The Notebook je sjajan.
Bill: Ja volim Meet Joe Black.
Georg: Ja volim Marley and Me, ali je bio tuzan.

Sta je vase 'krivo' TV zadovoljstvo?
Bill: Stvarno sam voleo Prison Break. Serija je bila stvarno cool.
Tom i Gustav: King of Queens.
Bill: Ja volim Nip Tuck.

Ko bi vas igrao u filmskoj verziji vaseg zivota?
Tom: Za mene bi to bio Brad Pitt.
Gustav: Moj omiljeni glumac je mrtav! To je bio James Dean, a sad, ne znam.

Sta je vas posao iz snova?
Bill: Ja bih radio nesto u vezi mode.
Georg: Ne znam.
Tom(Georgu): Uvek si hteo da budes zubar.
Gustav: Ja bih bio policajac.

Da mozete da menjate mesto sa bilo kim na svetu na jedan dan, ko bi to bio?
Tom: Ja bih bio Jessica Alba.
Bill: Ja bih bio Georg zato sto mislim da bi to bio veoma lak zivot - nista ne radis na stageu!

S kim u porodici ste bliski?
Bill: Mi (on i Tom) smo braca, tako da nemamo tajni.
Georg: Za mene, to je moja mama.
Gustav: S mojom sestrom.

Koji je vas omiljeni web-sajt?
Bill: Ne proveravam to cesto, samo proverim svoj e-mail. Moj omiljeni sajt je Google.
Tom: Google ili YouTube. Ja imam blog, i nekad proverim nove videe.

Bez koje hrane ne mozete da zivite?
Gustav, Bill i Tom: Pizza!
Tom: Mislim da je najbolja pizza koju mozes jesti, u New Yorku. Stvarno je dobra.

Sta je vasa najgora navika?
Bill: Georg uvek kasni.
Georg: Ponekad malo kasnim.
Tom: Georg je lenj. A Bill, ne znam. Previse cesto peva. Uvek peva po ceo dan. A ja nemam losih navika.
Bill: Ne, nemas. On je savrsen.

Koja je poslednja pesma koju ste preslusali na iPodu?
Tom: Pesmu s novog Jay-Zevog albuma.
Bill: Kod mene je to bila "It Means Nothing" od The Stereophonics.
Gustav: Najbolje od Phil Collinsa.

Sta je poslednja stvar koju ste kupili?
Bill: Solja kafe.
Tom: Kafa, olovka i zvake.

Sta ste sanjali sinoc?
Tom: Ne mogu da se setim.
Bill: Bio sam jako umoran. Mislim da sam imao jedan san.
Tom: Ponekad Bill i ja sanjamo iste snove.
Bill: Sretnemo se na dorucku i pricamo o snovima, i oni su isti. Ludo je.

Koliko para je u vasem novcaniku trenutno?
Gustav: Nula.
Bill: Nista.
Tom: Ja imam 50e.
Georg: Tom ima sav nas novac. On je nasa banka.

Popunite prazninu: Kad sam imao 17 bio sam _______________.
Tom: Stvarno, stvarno dobra osoba.
Georg: Dobrog izgleda.
Tom: Ja sam dobro izgledao i bio sam dobra osoba generalno.
Bill: Na turneji.
Gustav: Na turneji i u sjajnom bendu.

Arthur 2 Premijera u Berlinu: Bill Kaulitz priča o ljubavi, pici i Twilightu...

Sa solidnim srebrnim lancima, kožnim rukavicama, crnim noktima i 40 cm dugačkom grivom,
Bill Kaulitz (20) privlači pažnju svih! U jednom intervjuu lider Tokio Hotela, ali istovremeno još
uvek dete, bio je jako fin. Sa širinom i jako zahvalan, sa emitovanjem može da počne!
"Kupanje u gužvi" u nedelju uživao je i pop zvezda Potsdamer Platz.
Razlog je bio film fantazije "Arthur 2", čijem je glavnom junaku, istoimenom Arthuru, Bill pozajmio glas.
Pre ovoga, Mark Tschiedert upoznao je Billa za vreme jednog intervjua u Ritz Carltonu.

Već po drugi put pozajmljuješ svoj glas Arthuru. Da li voliš svoj glas?

Bill: Ne volim da čujem sebe kako govorim, uopšte! Nikada nisam pogledao ni jedan intervju sa mnom.
Kada pevam, to je uvežbanost i stvar navike, i dobro je svedok možemo kontrolisati zvuk dublje,
sa dozom emocija u svemu tome. U pričanju, kažem nešto a da uopšte i ne mislim o tome.

Ovo je prvi put da je Arthur imao neko ljubavno iskustvo. Šta to tebi znači?

Bill: To se verovatno nikada neće desiti meni, i do sada se po tom pitanju ništa nije promenilo.
Do sada sam imao neku nadu u vezi toga, ali sada sam jako realističan po tom pitanju.
Kada se osvrnem unazad, na proteklih 5 godina, shvatam da ne postoji mogućnost da se zaljubim.
Nema dejtova, i nikada ne znaš kada se to može dogoditi.

Kako bi trebala da izgleda osoba tvojih snova?

Bill: Tačnije, ne naginjem toliko ka spoljašnjem izgledu ili boji kose. Ali, verujem u ljubav na
prvi pogled, i mislim da bih bilo moguće prepoznati je odmah, ali u prošlosti, u mom slučaju.
Naravno, imao sam devojke, ali u svojoj 15. godini. I nakon toga, imao sam neke veze, ali to je
jako nedovoljno i kratko za jednog dvadesetogodišnjaka.

Milioni devojaka umiru za tobom. Kako izdržavaš konstantni pritisak u vezi toga?

Bill: Na koncertima uživo, moram zaštititi svoje uši, jer je muzika vrlo jaka, ali crveni tepih
nije toliko jak za mene.

Japanke plaču drugačije od Nemica?

Bill: Ne, ja uopšte ne vidim nikakvu razliku! Svuda imamo istu energiju. Moja noćna mora bila
bi kada bi fanovi samo aplaudirali na koncertima. Potrebno je mnogo više od toga, tačnije da
fanovi izraze svu svoju energiju i svoja osećanja istovremeno. To je ono što me motiviše.

A šta je sa uspehom u privatnom životu? Da li ide kao podmazano?

Bill: Nešto kao privatan život, ja nemam. Ne smem zavaravati sebe. Nikada nismo sami,
naši telohranitelji uvek su tu. Normalan kontakt sa ljudima koji na žalost nemamo, tako da bih
sebe opisao kao nekomunikativnu osobu.

Jednostavno ne možeš birati vreme..?

Bill: Voleo bih da mogu! Smatram da su ljudi koji dobiju sve u prve dve godine tamo totalno cool!
Ali sada bih voleo da mogu birati svoje vreme, i kao i sav normalan svet, napuniti svoj frižder pri tome.
Jednom sam u Americi bio u supermarketu u 3 am, kada je sve bilo prazno.
Pošto privlačim pažnju, to je jedino vreme kada na miru mogu kupovati.

Tvoj frižider je pun?

Bill: Retko sam kod kuće, tako da imam samo neke osnovne stvari kao što su hleb i namazi.
Što se ručka tiče, jako sam jednostavan i ne volim restorane sa 5 zvezdica.
Preferiram pastu i picu. Moj zamrzivač je veći od mog frižidera, i u njemu ima mnogo smrznutih pica,
za odmrzavanje i stavljanje u šporet.

Uvek si tako moderan. Da li te tvoji fanovi znaju i bez šminke?

Bill: Naravno! Kada sam na aerodromu, nosim kapu i trenerku. Ali me fanovi uvek prepoznaju,
pa čak i tada, najviše po mom nosu.

Ko je najvažniji?

Bill: Moja porodica me drži na nogama, i bez mog blizanca Toma, ne bih preživeo naredni dan.
Čak i kada smo razdvojeni na samo dan, kao danas, svaki momenat koristimo da se čujemo.
Tom mi je najvažniji, osećamo se nepotpuno jedan bez drugoga, i to je nešto što se zove
čistom neophodnošću, za nas.

Često te porede sa Michael Jacksonom. Plašiš li se da ćeš jednog dana završiti kao on?

Bill: Njegova smrt bila je stvarno ozbiljna stvar, i neću reći ništa više o tome.
Smatram da je loše javno pričati o tome, jer se ionako o tome ne priča mnogo.
Isto kao što Michael Jackson ima pravo da počiva u miru, nakon svog ogromnog doprinosa,
i ja bih želeo da doprinesem malo.

Ali kao i Jackson, i ti imaš malo više androgeni izgled?

Bill: Da, to je bio automatski napredak. Još u školi, kada sam imao 11 godina, ofarbao sam svoju kosu.
Brzo nakon toga, počeo sam da koristim šminku i lakiram nokte. Izgledao sam kao dete iz
vampirskih filmova, tako da sam verovatno bio inspirisan time.

Kada smo već kod vampira - sada si u oštroj konkurenciji sa Robertom Pattisonom.
Da li si fan Twilighta?

Bill: Naravno! Kakogod, bio sam pomalo skeptičan u početku, kada su me svi bombardovali pričama o
ovom filmu, ali nakon prvog gledanja, shvatio sam da je cool.

Kako se nosiš sa činjenicom da se mnogim muškarcima dopadaš, i da neki ljudi misle da si gej?

Bill: To je jedna od stvari koje su me više smorile! To se desilo automatski, a kako je društvo
jako konzervativno, odmah su od toga stvorili tračeve.
Činjenica da momci misle tako o meni je potpuno prihvatljiva. Zašto da ne?

Ekskluzivni intervju sa Billom Kaulitzom



Zeleo sam sve da napustim!


Bill nikada nije bio tako otvoren! Za Bravo, frontmen Tokio Hotel-a otkriva koliko je ponekad zapravo tuzan.

Studio, sakriven negde u jednom dvoristu u Berlinu. Na prvom spratu zgrade, u kabini za snimanje, nalazi se Bill, sa Norom (13), koja je preko Bravo-a osvojila mogucnost da ucestvuje u snimanju drugog dela Arthur und Die Minimoys (od 26.11. u bioskopima). Bill pozajmljije glas glavnom liku, Arthuru. Pevac Tokio Hotel-a se brine o Nori u studiju. Razumeju se, Bill se stalno zabavljao, stalno se smejao. Ali kada je doslo vreme za intervju, Bill je odjednom pokazao svoju drugu stranu.

Bravo: Bill, da li si srecan?
Bill: Zadovoljan sam svojom karijerom. Nas album Humanoid je veoma uspesan, u vecini evropskih zemalja smo na odlicnim mestima na listama. Zeleo bih i da je moj privatan zivot tako uspesan. Ne znam sta mi treba da budem srecan, ali nisam srecan.

Bravo: Da li imas ideju zasto je tako?
Bill: Mozda je tako zato sto nemam vremena da prozivim sve sto iskusim. Ne mogu cak ni da proslavim uspeh naseg albuma i uzivam! Zato sto uvek imam neke nove obaveze koje moram da ispunim...i jos uvek mi fali ljubavi. Nazalost...

Bravo: Kako mislis da je pronadjes? Da li mozemo da ti pomognemo?
Bill: Ne znam ni ja. Mnogi ljudi pokusavaju da pronadju ljubav preko Reality Show-a, a "Bill in love" ne bi bas bilo za mene. Pronaci onu pravu pred kamerama - to ne deluje. A da upoznam nekog izvan ociju javnosti je malo verovatno. Ja ni ne izlazim, niti idem u shopping!

Bravo: A zasto jednostavno ne pobegnes od svega i izadjes bez telohranitelja?
Bill: Iskreno, ne zelim to ni da pokusam, bojim se toga! Trenutno mi je jako tesko da izadjem sam u neki klub u Evropi. Cak i kada je obezbedjenje uz mene, osecam se kao na nekom photo session-u ili snimanju. Osecam se kao zivotinja u zooloskom vrtu. Ali to zivot jedne zvezde. Mozda upoznam nekog zbog prirode posla...ko zna? Ako ce me obuzeti ljubav, onda neka to bude spontano.

Bravo: Da li si bar zadovoljan sobom?
Bill: Nekada ne mogu sam sebe da istrpim. Ne gledam nase nastupe - ne mogu da podnesem da se gledam na televiziji. Takodje me nervira to sto stalno o necemu razmisljam. Cesto sam neraspolozen i nervozan. Uvek proveravam dva puta da li su vrata zakljucana. Proveravam deset puta da li sam nesto zaboravio. Mislim da treba da se opustim.

Bravo: Da li se plasis buducnosti?
Bill: Da. Ko zna sta cu raditi za 5-10 godina? Moja naveca ncna mora je da cu sedeti u kancelariji za kompjuterom. To stvarno nije za mene. Vec u skoli sam imao problem jer ne trpim autoritet. Jednostavno ne mogu druge da slusam i nadam se da cu uvek biti sam svoj sef.

Bravo: da li se cesto svadjate - ili si uzdrzaniji?
Bill: jako sam emotivan i lako se izderem na ostale u timu ako nesto ne valja ili mi ne odgovara.

Bravo: Kako izgleda jedna svadja u Tokio Hotel-u?
Bill: pre smo se tukli, a sada vrsimo psihicko mucenje jedni na druge.

Bravo: Stvarno? Kako to izgleda?
Bill: Ne razgovaramo medjusobno. Ili se ne obavestavamo o nasim obavezama. Kada sam ja jako srecan zbog nekog photoshoot-inga, a Tom je ljut na mene, on mi to u tajnosti da do znanja. Do sutra se vec sve zaboravi i ljutnja prodje.

Bravo: Da li je iko od vas nekada u napadu besa rekao "Dosta mi je! Napustam bend!"
Bill: Niko to nije zapravo izgovorio, ali svi imamo te misli u glavi. Postojali su trenuci kada sam pomisljao: "Ne zelim vise ovo da radim! Ostavljam sve!" a i sada samo zelim vremena za sebe.

Bravo: Koje su to situacije, kada ti je dosta svega?
Bill: Kada ne znam sta cu dalje i nemam vise ideja. Ima dana kad samo zelim da se spakujem - i ne cujem nista o bendu godinu dana. Ali na kraju svega, setim se fanova...moci koje nam daju i kako mi je zapravo zabavno da budem frontmen Tokio Hotel-a.

Objavio/la Mea22 u 13:01, 0 komentar(a), print, #